Japanski bobtejl – jednostavno neobična mačka

Japanska bobtejl mačka karakteristična po kratkom pahuljastom repu, po kome je dobila ime, vekovima je bila poznata samo u Aziji. Neobičnog izgleda i zanimljive istorije poznata je po svom pustolovnom karakteru i brbljivosti. U japanskoj kulturi važi za simbol sreće.

POREKLO – Japanski bobtej je drevna rasa mačke, o čijem poreklu se malo zna. Iako u samom imenu ima epitet japanska nije sigurno da ova mačka zaista odatle potiče, jer pojedini izvori navode da dolazi iz Koreje ili Kine. Ali, bez obzira odakle dolazi, japanski bobtejl u orijentalnoj i japanskoj kulturi i istoriji zauzima posebno mesto. Ova kratkorepa mačka koju smatraju i simbolom sreće zauzima značajno mesto u aziskoj umetnosti već vekovima. Crteži mačke bez repa bele, riđe i crne boje mogu se videti u mnogim hramovima.

U japanskoj kulturi se, i danas, za ovu mačku veruje da donosi sreću, pa se porcelanske figure ove mačke „Maneki-neko“ mogu videti u mnogim domovima i poslovnim prostorima širom Japana. Maneki-neko tipično imaju jednu nogu podignutu kao znak dobrodošlice. Japanska mačka bez repa je i pored svog uzvišenog mesta na zidovima hramova i u mnogim predanjima, živela je i kao obična domaća mačka u japanskim domovima. U istoriji ove rase takođe je zabeleženo da su između 13. i 15. veka bile i najsigurnija linija odbrane od rastućeg broja glodara u Japanu. Naime, japanske vlasti su u to vreme dekretom odlučile da se sve mačke puste na ulicu kako bi štitile industrije svile i trgovine, jer su im opasno zapretili miševi. Pa je tako ova rasa postala ulična mačka, a ne kućni ljubimac. Interesantno je da je japanski bobtejl u ostalim delovima sveta postao poznat tek nakon Drugog svetskog rata. U Americi je danas veoma popularan ljubimac, dok u Evropi rasa nije rasprostranjena. Šezdesetih godina je privukla pažnju nekih odgajivača čime je počeo selektivni uzgoj, 1971. godine japanski bobtejl je dobilo standard.

GRAĐA TELA
Telo je vitko, snažno i srednje veličine. Leđa izgledaju blago pogrbljena, jer su zadnje duže od prednjih. Telo se završava veoma kratkim repom koji je naročita odlika ove rase. Rep mora biti dužine od 5 do 8 cm od korena repa, iako ispružen u punoj dužini može biti od 10 do 13 cm. Rep, kao otisak prsta kod ljudi, je drugačiji na svakoj mački. Može biti ravan ili se sastojati od više zavoja i uglova. Dlaka na repu je nešto duža i deblja, raste prema spolja dajući repu izgled zečjeg repa. Kad je mačka opuštena drži rep uspravno. Glava čini gotovo savršen jednakostranični trougao, blago zakrivljenih crta ,visokih jagodičnih kostiju i izrazitog prelaza između brkova i lica. Nos je dugačak, dobro naznačen sa dve paralelne crte, koje se protežu od vrha nosa do obrva. Uši su velike i izražajne, uspravne, široko razmaknute. Oči su krupne više ovalne nego okrugle. Dozvoljene su sve boje očiju.
KRZNO je mekano i svilenkasto. Japanska bobtejl mačka može imati i dugo i kratko krzno. Priznate su sve boje, uzorci i kombinacije sa belim izuzev srebrnih. Boja krzna mora biti snažna, sjajna i jasna. Najcenjenija je trobojna boja dlake. Boja očiju trebala bi da se podudara sa bojom dlake.

TEMPERAMENT
Japanski bobtejl je veoma radoznala i inteligentna mačka. Vrlo je privržena, voli društvo i potrebna joj je pažnja. Aktivna je i voli da istražuje svoju teritoriju. Veoma brzo uči razne trikove. Lako se prilagode na nove ljude, situacije i tolerantna je prema drugim životinjama. Japanski bobtejl spada u „brbljive mačke“ ima cvrkutav glas koji proizvodi širok raspon tonova pa neki to opisuju kao pevanje.

NEGA i ZDRAVLJE
Nega ove mačke nije previše zahtevna. Krzno se lako i jednostavno održava uz redovno češljanje. Treba imati u vidu da joj je rep u korenu nešto osetljiviji na dodir nego ostali delovi tela, pa pri česljanju treba o tome voditi računa. Ova rasa mačke vrlo je otporna i u zdravstvenom pogledu nema rasno genetska opterećenja. Ukoliko živi u zdravoj sredini uz pravilnu ishranu može živeti i do 18 godina.