Doberman je ineteligentan sposoban čuvar, uvek na oprezu spreman da zaštiti svoju porodicu ili dom. Ipak, vodite računa ako po prvi put imate psa za ljubimca, jer je dobermanima potreban iskusan vlasnik koji će znati da njihovu energiju usmeri na pravi put.
POREKLO
Rasa je nastala u Nemačkoj krajem 19. veka, tačnije 1890. godine u gradiću Apolda (Thuring), ukrštanjem rotvajlera, nemačkog pinča, grejhunda, vajmarskog ptičara i mančesterskog terijera. Rasa je dobila ime po Luisu Dobermanu koji je ukrštanjem dobio prve primerke ovih pasa. Zahvaljujući temperamentu čuvara i lovačkom njuhu dobermani su se pokazali kao odlični radni psi. Od samog nastanka rase psi su radili sa žandarima Tueringa, a zatim i u vojsci. Tokom Drugog svetskog rata doberman je postao zvanična rasa ratne vojne mornarice SAD. Ratno junaštvo popularizovalo je ovu rasu pa je doberman postao između ostalog i cenjen kao zaštitnik porodice. Ovi psi našli su se na drugom mestu najpopularnijih kućnih ljubimaca 1977. godine u Americi. I danas su verni pratioci policije, ali i mezimci velikog broja porodica.
TELESNE KARAKTERISTIKE
Dobermani spadaju u srednje velike rase pasa. Iako standardi variraju prihvatljiva visina mužjaka u grebenu je između 66-72 cm, a ženke između 61-68 cm. Standardi za težinu ne postoje već pas mora imati dovoljnu kilažu zarad optimalne kombinacije snage, izdržljivosti i brzine. Mužjaci uglavnom teže između 34-45 kg, a ženke oko 41 kg.
Građa tela je kompaktna i atletska, te su ovi psi izdržljivi i brzi. Telo je mišićavo, četvrtastog oblika. Uši i rep se najčešće kupiraju što dodatno doprinosi elegantnom izgledu. Rep se hiruški odstranjuje ubrzo posle rođenja, a uši se rade između 7. i 9. nededelje. Opsecanje ušiju posle 12. nedelje ima vrlo nisku stopu uspeha. U mnogim zemljama kupiranje je zabranjeno zakonom. Prirodan rep je dug, jak i veseo nošen, dok su uši opuštene pored glave. Na većini svetskih izložbi nije dozvoljen dug rep i prirodne uši. Boja tela je najčešće crna, zatim braon ili plavičasto siva. Njuška, luk iznad obrva, prsa, bedra i deo nogu je plameno narandžaste boje. Dlaka je kratka, nabijena i čvrsta, pa održavanje nije zahtevno.
TEMPERAMENT
Iako su dobermani poslušni radni psi postoji i stereotipno mišljenje da su vrlo agresivni i divlji. Vlasnici moraju imati na umu da su ovi psi prvenstveno odgajani da budu veliki, zastrašujući i neustrašivi kako bi odbranili vodiča, ali i dovoljno poslušni i uzdržani da bi odreagovali isključivo na komadu. Dobermani su dobre naravi, ekstremno lojalni, visoko inteligentni i lako se dresiraju. Oni lako mogu da nauče da poštuju i štite svoje vlasnike pa se zato smartaju odličnim čuvarima. Mogu pokazati agresiju prema strancima i drugim psima, ali pravilnom socijalizacijom od malena može se suzbiti ovakvo ponašanje. Vlasnici koji nemaju iskustva u odgoju pasa, a žele baš dobermana, trebali bi da odvedu psa na dresuru kako bi izbegli problematično ponašanje koje se može ispoljiti usled nepravilnog odnosa vlasnika i psa. Već oko 4-5 meseca života doberman počinje da pokazuje svoj karakter i znakove dominacije i tada je pravo vreme kada treba nametnuti psu pravila ponašanja. Dosledan vlasnik neće imati problema da iz dobermana izvuče ono najbolje.
NEGA I ZDRAVLJE
Dobermani su vrlo energični i razigrani psi pa im je potrebno dosta fizičke aktivnosti. Dobro podnose život u stanu, ali su im neophodne duge šetnje i istrčavanje. Mogu živeti i u dvorištu, ali zbog kratke dlake treba ih utopliti tokom zimskog perioda. Nega dlake je minimalna.
Najčešće bolesti koje su karakteristične za ovu rasu su voblerov sindrom, kardiomiopatija, displazija kuka i vonvilebrandova bolest. Rano dijagnostikvanje bolesti može spasiti vašeg ljubimca, stoga ga vodite na redovne preventine kontrole i testiranja.
Životni vek dobermana je imeđu 10-12 godina.
foto: flickr/andreaarden, wikipedia
Ja imam dobermana i veoma poslusan.